|
|
| < | rujan, 2010 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
zaista preokret u mom životu. čitajte postove. :D
Free Web Site Counter
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Igre.hr
Najbolje igre i igrice
Forum.hr
Monitor.hr
ja sam vam obična cura. imam 16 godina i dani su mi nekoć bili monotoni. dakle, sve se promjenilo. postala sam neka frikuša s moćima. znam, i ja sam gledala heroje na novoj, ali ovo je postalo fakat previše. :O
nakon svega što mi se desilo, i dalje slušam rock, izlazim s prijateljima (i stalno im se opravdavam zašto noću ne spavam -.- ), gledam televiziju (iako sad rijeđe jer popodne spavam) korisitm eto internet i blog.
ajme.
heh.. jedva sam se dignula ujutro jer smo do 2 ujutro ja i on razgovarali...
uglavnom, nedjelju sam ok provela, jedva sam čekala naš noćni razgovor, štogod.
poslao mi je poruku da dođem do one ruševine, gdje smo ono jednom, vježbali. čekala sam da moji zaspe i onda pobjegla kroz prozor. opet sam ko zadnji idiot šetala tom cestom dok su auti prolazili.. valjda me nije niko prepoznao :P
uglavnom, došla sam tamo i bio je i on. rekao mi je da ćemo samo vježbati...
sjeli smo na jedan blok jedan do drugog i palili i gasili svijetla. u tišini. htjela sam popričat s njim kada završimo. zatim je on bacao neke loptice, a ja sam ih morala zaustavljat i usmjeravat negdje drugdje. bila sam ponosna!! dobro mi je išlo!! :))
''napreduješ, još malo pa ćeš dobiti druge sposobnosti.. bravo!'' rekao mi je bacajući zadnju lopticu. jedva sam to čula jer sam bila skoncentrirana.. pustila sam lopticu i pogledala ga; ''hvala...nego, zašto mi jednostavno niste rekli da ne moram više dolazit na zadatke dok se vi rješavate one žene? bože, šta ja to bilo tako teško?'' on se zacrvenio i rekao mi:'' nemoj to tako shvatit.. mislim, nije dogovor da ćeš svaku večer imat nekakav zadatak... trebala si samo vidjeti kako sve to izgleda, ionako si samo početnik...''
''pa mogli ste mi tako reć, ja sam mislila da ste se nadurili na mene jer sam kasnila onaj put!!''
''oprosti.. ja te nisam zbog toga uzeo za zub.. nisam te uopće uzeo.. ostali jesu.. zbog kašnjenja.''
''super! svaki dan bi trebala lagati svojima da idem s nekime van!! bože, pa imam roditelje koji se brinu!!'' već sam bila ljuta na svih njih...
''uredu.. obećajem ti da ćemo te zvat kad nam budeš bila potrebna ili da naučiš neke stvari.. mislim, tako smo i radili do sada.. bezveze je ovaj nesporazum..''
''da! a ova ostala banda se nema šta durit na mene zbog kašnjenja! kad ne mogu- ne mogu!''
samo je kimnuo glavom a ja sam ljutito otišla... došla sam oko 2 doma, umorna!
sad sam se već smirila jer sam shvatila da sam pre burno reagirala.. ehh...
škola, ne volim te!!
javio mi se On. rekao je da su je napokon pobjedili i da više neće imati posla s njom.. drago mi je :/ samo to mi je poslao...
subotu sam ok provela.bila sam i večeras vani i bilo je opet supererr... izguštali smo se prije škole >.<
kad sam bila vani, (opet sam uzela biper sa sobom, za svaki slučaj) poslao mi je poruku na biper da su upravo uspijeli srediti on ženu, i da im se više neće pojavljivati. i da se vidimo sutra.
ne znam.. nije bilo isprike? jesam ja to nekako pre osobno shvatila?? mislim, njegov razočarajući pogled i to? ma wtf?? O.o
moram popričat s NJIM! neda mi se da samo šutimo i budemo sramežljivi. briga me! mogli su mi barem reći da me ne trebaju za sredit tu ženu, a ne me samo tako pustit!! -.-''
dakle, vidimo se večeras, ja i on!!
sutra škola... shitttttttttttt!!! ko će se dignut tako rano.. -.-''
hm.. inače mi se i dalje ne javljaju.. ti super heroji :/ ne znam.. šta sam im toliko skrivila?.. -.-
ali bila sam ja vani s društvom, konačno onako duugo i lijepo i zabavnooo!!
aaaa kako je bilo super!! bili smo u parkiću, našem diskaču, tamo se folirali i tako.. posvudaaa... :DD
baš je bilo super! :)) uzela sam i biper za svaki slučaj ali nisu mi ništa javljali...
ne znam.. nekako mi se čini da čak i nisu toliko ljuti na mene, mislim, šta onda ako sam kasnila, nije neki big deal... nego, više da je to da su shvatili da mogu u potpunosti bez mene i da im ja ne trebam.. :/
ne znam.. ako mi se prestanu obraćat, neću ih cinkat. neka drže tu svoju tajnu.. mene baš briga! u pon opet škola -.-'' tako da.. :-/
isuse! nisu mi ništa poslali!! očito su se jako naljutili na mene.. :OO
dan sam inače provela dobro... bilo je nešto malo kiše ali ionako sam bila doma cijeli dan.. :P
navečer mi nije niko ništa poslao... nisam znala dali da dođem tamo ili išta... kad nam je prokleta komunikacija samo preko tog prokletog bipera!! kako sam mogla samo otić od svojih roditelja (ponovo!) i njih iznevjerit samo kako bi tamo trčalala i ništa korisno ne radila??!! ne znam zašto bi bili tako nadureni na mene!! >.< valjda su shvatili da im nism potrbna i ne zvali me...
kao da me jednostavno nisu mogli pitat zašto sam kasnila, možda je postojao drugačiji razlog.. ma makar da su me pozdravili!! ništa!!
>.< ma idu mi na živce!!
pa.. bio je još jedan sunčan dan... lijepo sam ga provela a navečer me dočekao poziv.. ofc -.-''
popodne sam s bratom igrala neke karte, gledala televiziju, fejsala :D i igrali smo malo badminton... već oko 8 sam primila poziv... nisam znala šta da kažem... htjela sam ful pomoć ali nekako se tamo osjećam beskorisno.. pa sam svojima izmislila da sam ful umorna i da idem spavat tako da i oni idu čim prije.. legli su oko 11 i tek onda sam pobjegla kroz prozor... trčala sam da dođem do osnovne...
opet je bila ogromna borba- fight! On me samo iznevjereno pogledao i nastavio se boriti... ja sam radila samo ono šta sam znala; bježala i usmjeravala negdje drugdje te njene zrake... već sam se i gušila u svoj toj prašini... -.-'' ufff!! opet nisam ni nebo vidjela... baš je bio veliki fight!! ovaj put nisam bila bogzna kako preplašena.. imala sam kao neko samoouzdanje da mi ne može ništa i da je to sve kao neka igra... :-/
brzo su završili, opet tako što je ova žena samo nestala!! svi su si međusobno čestitali i kolegijalno se zagrlili i uputili se nekamo...
nisu me ni pozdravili!!! isuse!! malo sam ih iznevjerila..
valjda nisu to pre ozbiljno shvatili...
otišla sam doma s malom grižnjom savijesti ali nekako, kao da mi ni nije stalo do njih...ionako ih ne poznam... šta sad. :-/
tako da ne znam... :-/ ehhh... ušla kroz prozor, moji nisu ništa skužili.. ehhh... :-/
inače, jučer sam pobjegla iz kuće! nisu me pustili van jer stalno idem! uostalom, ona se žena ne predaje i opet sam se osjećala kao da nisam dio tog tima, da nemam šta radit s njima.
uostalom, utorak je ok prošo.. kao i u pon, nisam bila vani ni nigdje samo sam bila doma... ali ovaj put nisam mogla van!! rekli su mi da prestanem s tim izlascima, svaku večer da sam negdje, da ovaj put ostanem kod kuće.. složila sam se s njima i ostala kod kuće. On mi je na biper poslao poruku da moram doći, da je ona žena opet kod osnovne.. ali ja sam otišla spavati s grižnjom savjesti.. moji su legli i oko 11 mi je napisao: ''gle, moraš doći, makar pobjegla kroz pozor. molim te, dođi.'' nekako sam postavljala jastuke, i pobjegla iz svoje svoje kroz prozor.. pekla me savjest.. nisam znala šta je pravilno.. :-/
došla sam ondje, a tamo prava bitka! svijetla i prašina pršte na sve strane!! svi si dovikuju nešto, ona žena nikako da prestane!! bilo je prestrašno!!! nisam ni nebo vidila od svih tih zračenja!! :OO opet sam se sakrivala i bježala i odbijala te njene ''zrake''... strašno.. imala sam osjećaj da ću poginuti!! bilo je nas 5 protiv nje.. i nikako... !!
opet kao i jučer, odjednom je nestala i sve je prestalo... sva prašina se počela spuštati i nebo se napokon moglo vidjeti. svi su uzdahnuli i čestitali jedni drugima.. ponovo nisam vidjela te ljude. ja sam se nekako držala postrane.. jer se, naravno, osjećam kao da nisam dio njih.
On mi je prišao i rekao da dobro da sam došla, da moram učiti kako je sve to... samo se kimnula glavom nekako, sva još pod dojmom te bitke...
''kako si otišla od kuće?''
''pobjegla sam kroz prozor.''
samo je kimnuo glavom... ja sam se okrenula i otišla.. počela sam i trčati da dođem što prije kući jer ne želim da me ulove...
došla sam kući i mislim da niko nije ništa primjetio.. to je bilo dobro...
ne znam šta ta ženska koja nas napada misli.. čovječe!! još ne mogu vjerovat... koji prizor.. baaa! :S
piih... bilo je i jučer akcije, dobro da sam odmarala u ned.. :OO
ponedjeljak. bio mi je ok dan.. mislim, bila sam cijelo vrijeme doma, bezobzira na sunce i badminton s bratom... plašila me škola! čovječe!! još ful malo.. :OO tjedan dana!! :(( ali pustimo to, kako nas je neka žena napala, ajme!
naravno, nevečer sam primila poruku od Njega da dođem kod parkića od osnovne škole... :/ svojima sam rekla daidem s Veronikom van.. ne želim se izvlčit na to da imam dečka i gotovo!
dakle, došla sam tamo i došao je i on. pitala sam ga pta je i rekao mi je da se u ned borio protiv te neke žene koja također ima različite sposobnosti, koje su također aktivne noću... pozvao je još neko društvo i da su je jedva uspjeli otjerat ali da će se večeras vratiti... i što je najgore, ima sposobnost biti nevidljiva!! pričao mi je,imati sposobnost biti nevidljiv je elita, tako reć. to imaš nakon nekoliko godina ili kad postaneš jako dobar... tako da smo morali paziti...
odjednom!! odnikud, neko zračenje je bilo usmjereno prema nama!
''bježi! to je ona!!'' počela sam trčati negdje i nisam znala što mi je činiti... imam samo sposobnost paliti i gasiti svijetla i podizanje stvari, totalno sam bila nepotrbna!!
on je nju gađao s onim infracrvenim zrakama... pridružili su nam se još neki.. ja sam im vikala gdje je ta ku*a jer ništa drugo nisam ni mogla činiti... tu i tamo sam čak i uspijela nekako odmaknuti tu svijetlost što ju je ona bacala ali..... bila sam neka beskorisna!! užass!! baš je bila velika borbaa!! bježala sam od nje i sakrivala se... nakon nekoliko sati borbe, samo je netrgom nestala s tom nevidljivom sposobnošću.. kako je bio mrak, nisam vidila sve te ljude koji su nam pomagali uništiti ju... ima nas jooš!!! :))
On mi je reko da sam bila izvrsna, iako sam se osjećala totalno beskorisno... zahvalila sam mu.. gledali smo se par minuta pa je rekao da mora ić.. nasmiješili smo se i razišli, svako svojim putem... :))
došla sam umorna ko pas doma. moji su spavali... nikako mi nije jasno, zašto nas je ona žena uopće napadala... .grrr!! ide mi na živce šta tako malo znam o svemu tome... -.-''
aah aah.. nedjelja... ne mogu vjerovat da će još malo pa škola.... tj tjedan dana!! >.< opet sam u istom sosu kao i prije desetak dana.,.. neda mi seeee.... imala sam dosta za razmišljati a to je jer u nedjelju navečer nisam imala nikakav zadatak... :-/
bio je čak i vani lijep dan. nabavila sam knjige od Morene i uživala u ostatku dana... :DD aahhh... :)) oko 4 popodne sam prošetala lijepim gradom s Leom, Tihanom i Matkom. bilo je ok... oni su mi susjedi, inače.
navečer nisam imala nikakve planove jer mi se općenito unište -.-'' ali sam oko 9 dobila na biper poruku da mi je bolje da ostanem doma!!
iako bi trebala bit zabrinuta jer je, ili nešto glupo ili nešto opako, (a mislim da je nešto opako bilo) bila sam sretna da svojim ne moram ni spominjati dečka... mislim da ću se snalazit.. nekako sam preosjećajna da bi lagala svima da imam dečka, a nemam.. i tako odbijala frajere koji bi htjeli nešto samnom.. to da mi je On dečko, the worst idea ever! nek se on izvlači na moj račun, ja na njegov neću.. :-/ neda mi se glumit. ionako je sav šutljiv, samozatajan.. i time dovodi curu u neugodu pa tako i sebe...
dosta analiziranja njega... uglavnom, nije li ovo bio super dan :DDD
huh. bilo je ovo divlja noć! :D ajme, bojim se raditi sve ovo ali zna biti i zabavno...
dakle, jučer sam također provela lijep dan. iako je vani bila kiša, uživala sam doma s bratom... padala je kiša cijeli dan pa smo ja, ana, petra i veronika samo otišle na pijaču pa kući... čula sam biper oko 11 sati, nekako kasnije nego inače, ali srećom, baš kada smo trebale ić. rekla sam curama da moram kući, da me moji zovu...
napisao mi je (on!) da se nađemo kod konzuma i da je ondje parkiran jedan bijeli kombi. nekako me bilo strah... kao neki FBI, ne znam... uglavnom, došla sam ispred konzuma i vidjela bijeli kombi iz kojeg je izašao ON! nekako me obuzeo sram zbog onog našeg razgovora ali ajde, da i to obavimo...
''upadaj, brzo!'' rekao mi je.
ušla sam u kombi. nisam vidila ko nas je vozio, samo smo ja i on sjedili odotraga. šutili smo... vozili smo se već pola sata pa sam ga konačno pitala: ''gdje idemo, šta se događa?''
''idemo spriječit neko krijumčarenje kokaina.''
!!!! isuseee!! kad sam ja to čula!!!
''aa...a.aa... gdje idemo?'' upitala sam sva uplašena..
''negdje u neku zabit. idemo ih spriječiti... neko naselje.. ne znam.''
ostatak puta smo šutili (nekih 15 min.)
kombi se polako zaustavljao i lik koji nas je vozio je samo lupio, a on me naglo uhvatio za ruku i izašli smo iz kombija.. bili smo usred ničega...
morali smo hodati nekom vlažnom travom i blatu... odvratno... :S
šuljali smo se dok nismo došli do neke kao vile u tom naselju... tamo su stajali neki ljudi u crnom i šaputali si nešto.. bilo me užasno strah!!! ali on je bio jako hrabar!! često me zabrinuto pogledavao...
počeli smo se šuljati i dobro sakriveni smo bili podosta blizu njih..
''sad! podigni onaj koferčić!''
nisam se ni snašla. zagledala sam se nekako, jedva jedvice u taj koferčić i rekla si da se digne. pokušavala sam i bila sva u panici...
dignula sam ga!! svi ljudi su zastali i počeli pogledavati oko sebe i hvatati ga... ja sam ga usmjeravala u daljinu gdje je bio kombi...
pratila sam koferčić pogledom i sve više i više ubrzavala, a ovi su trčali za njim. neki ljudi su i počeli pretraživati na okolo.. dok sam ja to tako držala ''na oku'', on je odjednom iz svojih očiju počeo bacati neko crveno svijetlo koje je očito, ful vruće..!!!!
ljudi su se počeli plašiti i ušli u kombi i otišli a koferčić je ulovio naš vozač.
počeli su i pucati na kombi ali je već krenuo a ti ljudi su se razbježali po autima!!
eeej koji događajjjj!! prava akcijaaa!!
mi smo se po toj travi uputili prema kombiju, onako poskrivečke...
kombi se vratio po nas. brzo smo ušli i otišli...
bila sam sva nekako u šoku i nism ovom ništa rekla... iskrcali su me kod konzuma i negdje išli.. nisam ni riječ mogla progovoriti...
došla sam doma oko 2.. legla sam i brzo zaspala ali razmišljala sam o tome i previše... huuuh koja akcija!! isuse!!! :OO
jučerašnji petak je bio lijep. kažu da je bio poslijednji ovako lijep sunčan dan...
iskoristila sam ga maksimalno s bratom, a navečer sam imala posla u nekom napuštenom skloništu...
jučer sam čak i odvojila vremena za kavu s anom i igranje badmintona s bratom. oderala sam ga!! :DDD
navečer mi je, kao i obično, zazvonio biper... bio je on! pisalo je mjesto, tj. ulica gdje je nekad bila mesnica a sada je samo neka ruševina gdje smrdi, na kraju grada... svojima sam rekla da idem van s ekipom (iako se društvu nije dalo ić. svi su bili doma. ) tako da sam hodala do te ruševine ko neki idiot... baš jadno. moraš hodat po nekoj cestici gdje prolaze auti... -.-''
uglavnom, došla sam tamo i sjela na neki blok kamena i čekala njega. gledala sam oko sebe i nadala se da neću danas ništa raditi... i došo je i on!
samo smo se pogledali. bilo nas je nekako sram...
pitala sam ga: ''šta sad?''
''vježbat ćemo.''
zašutila sam i nastavila sjediti. bila je to sramežljiva tišina...
onda je upalio neko staro svijetlo i rekao mi: ''sada ga ti zagasi!''
ustala sam i buljila u svijetlo ko tele u šarena vrata i rekla mu da se zagasi. zagasilo se! nekako mi je to brzo uspijelo. onda ga je on opet upalio, ja gasila i tako par puta..
''ok, uvježbala si, bravo!'' rekao je.
''hvala..''
zatim je on samo prošetao do nekog kuta, vadio neke stvari...
stavio je na jedan blok tri lončića, a na drugi tri kuglice.
morala sam kuglice stavljat u lončiće.. i to sam nakon nekoliko puta savladala...
''mislim da si gotova, ja imam još toga za vježbat..''
''aha... ti imaš još neke sposobnosti?''
''da.''
samo sam se okrenula i gledala da otiđem. zakoračila sam i pitao me: ''imaš možda problema s time da moraš svojima lagat da ideš negdje van s nekim, svaku večer?''
''ne još.. ali vjerovatno će mi uskoro zabraniti da izlazim svaki dan...''
''i što ćeš onda?''
''neću doć.''
''gle, razmišljao sam... ja moram stalno izlaziti krzo prozor i to.. možda da im kažeš da imaš dečka i da se s njim viđaš... mislim..''
''to bi bilo ok...'' rekla sam sva zacrvenjena! kako me bilo sram!!!
''ovo nije ništa, ja idem na prave zadatke i već 2 godine svaku noć bježim zbog nečega i ti ćeš uskoro imati prave zadatke...i...''
gledala sam ga sva u sramu... nastavio je! sljedi THE QUESTION!
''oćeš da glumimo da smo zajedno kako.. kako bimo bili bolji tim za zadatke?... sutra imaš važan zadatak samnom...''
šutili smo dobrih 5 minuta i gledali oko sebe samo ne jedno u drugog...
''da, može... ali samo gluma... tako da ja ni ne moram znati ništa o tebi.. kao ni kako se zoveš npr...''
''da.. tako nekako..''
samo sam otišla.. bila sam sva zbunjena kada sam se vraćala kući.. baš mi je bilo neugodno!! užas...
ali to je gluma.. možda nije... O.o ma je... tako je možda bolje.. ugl, za sve sada, imam dečka!! kako to zvuči veselo a nije zapravo.. to nije ništa!
podsjeća me na Chucka i Saru. :DD
